Mere prevencije u kriminalistici
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

Uvod
Prevencija kriminaliteta je prevashodni cilj u sistemu društvene samozaštite. Ima veoma značajnu ulogu jer ona znači sprečavanje vršenja krivičnih dela i drugih devijantnih ponašanja. Takve mere poduzimaju svi državni i društveni organi, društvene organizacije i institucije počev od porodice, škole, socijalne zaštite, pa sve do predstavničkih tela svih društveno političkih zajednica.
U preduzimanju preventivnih mera mora se voditi računa koje se mere preduzimaju, da one budu celishodne i prikladne, odnosno takve da će najuspešnije sprečiti pojavu, te da ne budu delimične već da se smišljeno i planski preduzimaju.
Pored opštih oblika prevencije veoma su značajni i posebni oblici koji se preduzimaju od strane državnih organa čija je osnovna funkcija suzbijanja kriminaliteta. Zakonska dužnost i obaveza organa unutrašnjih poslova je upravo sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela, pronalaženje i hvatanje njihovih počinilaca i njihovo izručenje nadležnim organima. U zakonu je naglašena uloga organa unutrašnjih poslova u sprečavanju kriminaliteta. Oni te zadatke vrše poduzimanjem raznovrsnih mera i akcija od kojih poseban značaj imaju kontrola lica sklonih kriminalu, pokrivanje terena pozorničkim i patrolnim delatnostima, kontrola čuvanja i zaštite objekata radnih i drugih organizacija, organizovanje zaseda, racija, potražne delatnosti i nizom drugih mera.
Javno tužilaštvo kao samostalan državni organ koji vrši funkciju gonjenja počinilaca krivičnih dela i preduzima druge zakonom određene mere i pravna sredstva, vrši takođe veoma značajnu preventivnu delatnost. Sprovodeći uspešno istrage protiv počinilaca krivičnih dela, na osnovu javnog tužilaštva, i izričući zakonom određene kazne prema stepenu društvene opasnosti
krivičnog dela i počinioca, redovni sudovi mogu veoma uspešno da deluju u pravcu sprečavanja kriminaliteta.
Teorijski deo
Definicija prevencije
Postoje i druge definicije prevencije koje su isto tako široke kao i ona koja je predložena. Primera radi, prevencija se često određuje kao aktiviost usmerena na sprečavanje mehanizama koji dovode do nastajanja kriminalnih radnji. U takvom pristupu potencira se termin mehanizam, što u suštini znači da preventivna aktivnost treba da bude usmerena na ukidanje uslova i uzroka koji generišu kriminalitet. Iako se mora priznati da takvo određenje nije netačno, ono je isuviše široko i neodređeno.
Pojam kriminala
Kriminal je, kao negativna društvena pojava, neizostavan pratilac svakog društva, kroz sve epohe njegovog razvoja. Kriminal i strah od kriminala umanjuju kvalitet života mnogih građana Srbije, naročito starih, dece i maloletnika, onih koji žive u siromašnijim sredinama... 
      Analize kriminalnih statistika pokazale su da stavljanje naglaska samo na otkrivanje izvršenih krivičnih dela i njihovih učinilaca ima ograničen efekat na smanjenje stope kriminala. Istovremeno, u Srbiji se sve češće pitanje prevencije i borbe protiv kriminala postavlja gotovo isključivo pred policiju, zanemarujući neophodnost učešća ostalih subjekata društvene zajednice. 
      Jasno je da dobro planirane strategije prevencije krimnala ne samo da preveniraju kriminal i viktimizaciju, već i promovišu bezbednost zajednice i doprinose održivom razvoju zemalja. Efikasna, odgovorna prevencija kriminala povećava kvalitet života svih građana. Ona donosi dugoročne dobrobiti u smislu smanjenja troškova povezanih sa postojećim pravosudnim sistemom, kao i drugih socijalnih troškova koji nastaju kao posledica izvršenih krivičnih dela. Prevencija kriminala pruža mogućnosti za humani i finansijski mnogo isplativiji pristup problemu kriminala. 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]